О књизи: 2011 / Ову књигу сећања написао је мој отац Анатолиј Федорович Заботин. Рођен је 1916. године, а умро је 2008. године, у деведесет трећој години живота. Чак и након што је физички ослабио у последњим данима свог живота, мој отац је задржао бистар ум и снажно памћење. И његово памћење је било изванредно. Није записивао ни бројеве телефона ни адресе и био је веома изненађен како је могуће не знати датуме неких значајних догађаја (радио је као наставник историје) или биографске детаље, имена и патрониме, животне датуме многих писаца и уметника. Сећам се писма захвалности уредника једне од књига из серије ЖЗЛ, у којој је мој отац пронашао грешке. Управо се спремао за поновно издавање Ратне године су му се посебно јасно утиснуле у памћење. „Могу тачно да кажем где сам био и шта сам радио сваког дана које сам провео на фронту“, рекао је он. Покушали смо да проверимо, постављали питања и уверили се да је то тако. Припремајући ову књигу за објављивање, пронашао сам на карти насеља која је помињао мој отац, и то више није била само географија, већ ми се пред очима појавила неумољива, сурова логика самог рата. Погледајте и како су се близу пруге за Мурманск водиле битке у Карелији. А ово је артерија кроз коју су пролазиле Ленд-Леасе залихе. Не, није било узалуд пријатељи мог оца заувек легли у залеђени снег!.. Догађаји описани у књизи одавно су постали историја. Али историја не може да се избори за себе, па се окреће као стуб, час у једном, час у другом правцу. Живо сведочанство обичног учесника ових догађаја може помоћи да се боље разуме то време. А неко ће можда у овој књизи пронаћи имена својих рођака и сазнати како су умрли. Није ни чудо што кажу да су људи живи док је живо сећање на њих... Александар Заботин, 2011.